Го Београд

Бели је уз ивицу оградио два унутрашње слободе. Након што је црни опколио белог споља, ништа га не спречава да крене да попуњава и унутрашње слободе беле групе. Бели не може да избегне заробљавање, ако одигра на А и поједе црни камен, црни га све једно заробљава у следећем потезу. Ако не уради ништа, црни може да игра на А и све једно зароби белу групу.
$$B
$$ . . . . . . . .
$$ . . X X X X . .
$$ . X O O O O X .
$$ . X O a 1 O X .
$$ ----------------

$$B
$$ . . . . . . . . _ . . . . . . . .
$$ . . X X X X . . _ . . X X X X . .
$$ . X O O O O X . _ . X . . . . X .
$$ . X O O . O X . _ . X . . X . X .
$$ ---------------- _ ----------------

Поставља се питање, да ли је могуће направити групу која безусловно може избећи заробљавање? Одговор је наравно потврдан и такве групе се називају живе. На слици је дато неколико примера живих група. Пођимо од беле групе у доњем десном ћошку: ако црни покуша да је зарооби играјући на А тим потезом је извршио самоубиство, а белом је и далље остала слобода на B. Овакве две раздвојене унутрашње слободе се називају очи. Свака група која има макар два ока безусловно живи. На сличан начин живи и црна група у центру (мада су строго говорећи у питању две групе, пошто горња четири камена нису повезана са доњим).

Ако црни покуша да ускрати два одвојена ока белој групи у горњем лњвом углу играјући на неко од заокружених поља, бели може да одговори играњем на друго такво поље, па је и та група жива. Остаје за крај и црна група у горњем левом углу. Иако су разлози што бели не може да онемогући црног да направи два ока, мање очигледни него у претходном случају, битно је приметити да што већи простор окружи нека група, веће су јој шансе да у том простору направи очи, а величина простора је битна и из још једног разлога: освајања поена.
$$ Примери живих група
$$ --------------------------
$$ | . . . X O . . . . . X O . |
$$ | . . . X O . . . . . X O C |
$$ | . . . X O . . . . . X O C |
$$ | . . . X O O O O . . X O . |
$$ | X X X X O X X X O O X O O |
$$ | O O O O O X . . X O X X X |
$$ | . . . O X . X X X O . . . |
$$ | . . . O X X X O O . . . . |
$$ | . . . . O O O O . . . . . |
$$ | . . . , . . . . . , . . . |
$$ | . . . . . . . X X X X X X |
$$ | . . . . . . X O O O O O X |
$$ | . . . . . . X O a O b O X |
$$ --------------------------
.